Француски романтичари и српска народна поезија

0

„развиле су укус за оригиналне, младе књижевности и створиле читав култ народне поезије у опште, Хердер и Гете били су српској народној поезији створили право грађанства, и Меримеова књига била је _ читав мали догађај.

У Француској мало ко у то доба осетио је мистификацију. Изгледа да је Иго одмах знао име правога писца, и постоји анег-. дота да је на. своме примерку „Гусала“ написао једну врсту анаграма „Ргепиеге ргозе“ (Ргозрег Мептее).

Али остали сувременици нису ни слутили. Орган романтичне школе Глоб уживао је глас доброга познаоца страних књижевности. Шта више, у њему је већ била обраћена пажња на српску—-народну поезију. У своме 61 броју за 1827 годину, Глоб орш_ еводима српских народних песама, помиње какав је утисак у Немачкој учинило „откриће многобројних народних песама код Срба, на обалама Јадрана, у Которском Заливу. Хердер и

ете први су обратили пажњу на песнички еније тога племена велике словенске по-

одице“. Глобу су познате збирке и раови Вука Караџића, који се „одао са