Француски романтичари и српска народна поезија

Највећи део песама односи се на вампире, зле очи, уроке, мађију. Ту је тушта и тма језовитих ствари: пламенови који играју по гробовима,“ очи са две зенице, жене које жабом затрудњују, људи који једу земљу са гробова, младожења који · сише крв своје младе, сабласти са дугим ноктима и крвавим устима. Такви су Пламен Перушића, Лепа Софија, Јованчић, Вампир, Кара-Али Вамшпр. Писац помиње чак и пресуду београдског суда о вампирима у Кисилови (К1а5Поуа).

(Ова чудна и занимљива књига у Француској није имала никакав успех, и ако је Ампер у дитирамбима тврдио да је том књигом Француска добила свога Шекспира. Писац, чувени књижевник Проспер Мериме, који је у нашој публици познат са његове класичне Коломбе, писао је доцније у једноме писму да је имао свега седам чита лаца, рачунајући ту и слагача, што „потврђује изреку да нико није пророк у својој отаџбини“. Али, ван Француске, он је имао неочекиван успех. Макферсонове мистификације балада зикотских брђана, Романцеро, Фориелова збирка грчка народних песама,