Хемија : за средње школе

151

Важнија природна рана човечија јесте: месо, млеко, јаја, зешта, легуминозе, кромпир, зелени воће. Састав те ране видимо на овом прегледу: = -

ВОДЕ БЕЛАНЧЕВ. угљени ХидР. МАСТ. ЦЕЛУЛ. соли.

Месо 73 20 — 5 — 2 Млеко 86 54 4 А — 0:6 Jaja 75 12 — 12 — | Пасуљ 14 Be 53 | 2 4 Сочиво — 14 28 52 | 6 4 Пиринач 15 8 11 0:5 0:5 | Брашно 12. 10 76 0:5 (јео | Леб 41 6 51 0:5 05 | Кромпир – 76 72 20 = | | СОпанаћ 86 3 65 — 05 4 Bohe 85 0:5 9 — 5 (05

(ем тога човек пије алкохолна пшћа, нафу, чај идр. лодаје јелима разне зачине, пуши дуван и т.д. али ни једно од тога није рана, већ само служи за уживање.

Између ових природних рана млеко“је најсавршенија, јер садржи све што човеку треба; осталу рану пак треба међусобно мешати, те да поједине састојке у горњој сразмери садржи. То се постиже готовљењем јела и састављањем јеловника. Тако месу и јајима. треба додати угљених хидрата (јести их са лебом), легуминозе треба замастити, цереалије треба. јести уз месо и т.д.

Човек једе ову рану сирову или зготовљену, и то печенј или куваљиј. Готовљење јела имату цељ: да рану умекша и да ју у неколико хемиски промени; при томе беланчевине коагулишу, кожаста и коштана ткива прелазе у туткало, штирак у декстрин и т. Д. бем тога рана се грејањем стерилује, и тако јој се утиру шкодљиви (патогени) микроорганизми, ако би их случајно имала; ово нарочито вреди за месо и млеко.