Херцеговина и Херцеговци

54 Ј. дедијерР

Сарајева, онп се уставе испод врха Вележи у „најгорњим травама“. Ту, изнад шумеке зоне, проведу под ведрим небом десет до петнаест дана. Чим пане киша, они се спусте дубоко у шуму у „средње траве“, гдје су им и „горње куће“. Ту остају све док не пане први енијег, а онда се спуштају у „најдоње траве“, изнад Мостара и Благаја. Ту су им и „најдоње куће“, у којима остају све док не „завали велики снијег“, п тада пду у средње траве и „средње куће“, које су у најновије вријеме солидније грађене па се, за разлику од других, зову и „плочне куће“. Чим енијег окопни, спусте се поново у пајдоње траве, па се поново пењу уз планпну како снијег копни и како наступа прољеће; пењу се до најгорњих трава, одакле се на четири недјеље „по старом Јуреву“, то јест по православном Ђурђев-дану, крећу опет на Бјелашницу. Сличан живот проводе готово сва села из области Рудина п Хумнина, које заузимају најниже дијелове јужне Херцеговине (котари љубушки, мостарски, столачки, љубињеки, требињски п билећски). Колико на ова сточарска кретања утичу природне осовине земљишта, види се најбоље из овога: 1) У њима учествује само јужна Херцеговина. Сјеверна Херцеговина, нарочито Зијемља, Гацко, Невесиње п Дробњаци не учествују у њима. 2) Области око високих планина у јужној Херцеговини (Орјена, Бјеласице, Илије, Видуше и Ситнице), и то нарочито села изнад '00 метара апеолутне висине, не учествују у њима никако. 3) Скоро се може са знатном сигурношћу рећи да виепнека линија. од 150 метара чини границу између села јужне Херцеговине, која крећу, п села сјеверне Херцеговине, која не крећу. : Херцеговина је сва експонпрана према сунцу п приморју, њена су села већином у присојима, а њена пластика састоји се из низа кршевитих заравни које се ступњевито, у облику пространих степеница, дижу од приморја према унутрашњости. Свака од ових степеница предетавља засебпу климеку, фитогеографијску п привредну цјелину. Те прпродне разлике нашле су пзражаја у народној географијској термпнологији, п парод поједине те заравни пазива Хумнином, Рудинама и Површима, док