Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОВИНА ПО ХЕРЦЕГОВЦИ 58

јави се с великом детонацијом, да је чују сва сусједна села. Често сељаци улазе у водун отимају кркуруз. Вода се често повуче п остави усјеве поломљене и сквашене, од којих се добива послије ужежено брашно које

даје горак хљеб. На тај начин Херцеговци проводе свој тешки живот у сталној борби са ћудљивом и необичном природом своје отаџбине. Та стална борба је један од узрока њихове велике издржљивости и велике експанзије.

Оваке природне особине потпуно владају привредним животом. Због свог кршевитог карактера већи дио земље < је неспособан за земљорадњу, и због тога се апсолутна већина народа бави сточарством. Сточарски живот у Херцеговини је необично интересантан, и у разним својим~ варџацијама показује, како се и стока и човјек мора потпу по прилагодити овој необично оштрој и ћудљивој природи. Чим настану љетне врућине, обично пепред Видова Дине, стока из цијеле јужне Херцеговине почне бјежати у високе планине сјеверне Херцеговине и јужне Босне. У то вријеме рудињека и хумњачка стока,

прекрили све друмове, дигне силну прашину, а ваздух пспуне звекетом чактара, звона и чакалица. Многа стада путују по пет и шест дана док стигну на планину, гдје остају по два до четири Мебеца Живот на планинама, често на висинама од 1300 до 2000 метара, у чисту п свјежу планинском ваздуху, од неизмјерне је користи по здравље народа п стоке. Ова кретања су веома интересантна, п ја ћу приказати само живот сточара пз Подвележја више Мостара. као најинтересантпији од свих. Подвелешии живе у седам села, има их око 250 кућа, сви су муслимани, прије доласка Турака били су православни, неки су били у служби Херцега Стјепана, и многи од њих се хвале да су им стари били „велика српека господа“. Ове до најновијег времена нијесу се никако бавили земљорадњом, а неки се п данас баве само сточарством. У разним висинским зонама по Вележи имају своје „куће“, које према висини дијеле па горње, средње п доње куће. Када у септембру сађу са стоком и евојим поку ћетвом с планине Бјелашнице код