Херцеговина и Херцеговци

66 Ј. ДЕДИЈЕР

свијести, католици немају националне традиције, коју новије патриоте хоће вјештачки да етворе. Муслимани немају напионалне евијесети, за ве кажу да еу Турци, али имају националну традицију, и та је несумњиво српска. Нека католичка браства знају да су од православних, али неће да кажу да еу Орби или, као муслимани, да су од Срба. Од Окупације свештенство их учи да се зову Хрватима, и, да би убили еваку успомену на Српство, забрањује им прослављање крених имена, већ под именом „креног имена“ и „славе“ уводе прослављање имен-дана. Ипак, што има историјеке традиције, она јеп код католика знатним дијелом српека, пјевају о Косову, Марку Краљевићу, Милошу и т. д. У неким селима код Љубушког тврде за неке развалине да је то била кула Краљевића Марка, за неке каменице кажу да ву то стопе од Шарина. У ову народну традицију унесено је путем Качићевих пјесама, које су и сад популарне, доста нових ствари, и то неке приче п пјесме о Стјепану Томашевићу, Матији Корвину и т.д.

Херцеговачко становништво живи у великим браствима и „породицама“.! Нека од тих брастава су разбацана, неорганизована и заједницу чува само заједничка слава и предање. Друга браства живе у компактним цјелинама, заузимају једно или више сусједних села, обично се не жене међу собом. У псточној Херцеговини има брастава, чији је један дио примио Иелам. Обично између православног и муслиманског дијела ораства нема тјешњих веза, чешће су се међусобно крвили, и муслимани су редовно потискивали своје православне саплеменике са бољих земаља. Ипак, кад је била у питању браствена крв према туђину, губио се на махове осјећај вјерских разлика. Херцеговачка браства већином нијесу имала онако чврсте племенске п браствене организације као што су је имала нека црногорска племена. , Изузетак од осталих Херцеговаца чине Дробњаци. Ипак већи дио херцеговачких брастава везан је разним сродничким, соцпалним пш економским везама. Ови они који

" Породицом се назива у једном дијелу Херцеговине дио браства који пма исто презиме.