Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОВИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ 65

вијеку бавиле трговином и занатима, и да су живјеле у варошима. Ове старе варошке породице, заједно са свештенетвом, имале су знатна утицаја у ширењу просвјете, писмености пи националне свијести. Треба истаћи, да су све те породице биле српског, сеоског поријекла и то су махом били поријеклом Херцеговци. (На примјер, чувена трговачка кућа Кујунџића у Лијевну поријеклом је од Требиња, а сарајевеки Деспићи из Гацка). У томе се Босна п Херцеговина разликују од источних српеких земаља, нарочито Србије, гдје су све до најновијег времена главни трговци били Цинцари а Грци, и Прне Горе, гдје и данас у трговини главну ријеч воде Арбанаси. Многе од старих трговачких кућа нијесу се умјеле наћи у новом животу послије Окупације, па су посрнуле и испустиле трговину из српских рука.

Као што се из свега види, херцеговачко становништво, нарочито сеоско је хомогено, то су већином старинци или досељеници из сусједних српских области, нарочито Црне Горе и Далмације. Босанци су се врло мало селили у Херцеговину. Становништво се дијели на православне, муслимане и католике. Свака конфесија заступљена је готово једнаким бројем.

Разне вјере су утицале разноврено на становништво. Носиоци појединих вјера уносили су у своју паству елементе оних културних средина из којих су они, на примјер, католици елементе талијанске, а муслимани и православни ориенталске, цариградске културе. Свештенство је уносило у великој мјери раздор, који је отишао чак те да се народ п у ношњи разликује по конфесијама. Та. подјела није нигдје тако јако као у Херцеговини пи у неким дијеловима Босне. Ипак није ни та подјела ни вјерска несношљивост могла из народне душе да избрише првобитне прехришћанске и преисламске особине. Тако, на примјер, празновјерице су заједничко духовно имање сва три елемента. У муслиманском становништву има преисламских и хришћанских реминисценција. Те су реминисденције у источној Херцеговини православне (светковање Ђурђева и Илина Дне, Огњене Марије, неки обичаји о православном Божићу и другим православним празницима). Муслимани и католици немају националне