Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОВИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ 69

Из оних мишљења што их становништво појединих српеких области има о Херцеговцима, види се, да су та мишљења стварана према томе, с каквим се пеихолошким и моралним типом највише долазило у додир. Осим тога треба додати још и то, да у Херцеговини има више психолошких типова, и да се и само херцеговачко становништво разликује међу собом у многим стварима. Тако, на примјер, у сеоском становништву најпопуларнијп је психолошки тип који нема свог нарочитог имена. за таке људе може се рећи, да су и мудри колико су паметни. То су људи широке памети, проницави, у којих интелекат влада фантазијом и свима прохтјевима, одмјерени, отмени, трезвени и достојанствени. Паметни се људи дубоко уважавају, па ма каква стања и поријекла били. Херцеговци добро разликују мудра од паметна. То су сеоски интелектуалци који проматрају, мисле п опажају. Они стварају паметне пословице, боје се Бога, воле цркву и свештенике, научили су да раде колективно, воле слогу и договор, па често за то хоће да жртвују и нешто свога. Паметан човјек мора бити тактичан, ако хоће да буде уважен.

Поред овога има један веома чест тип, који се у Мостару зове „лиска“, по селима „објешењак“, „личинар“, „спадало“, а у околини Дубровника „леро“. Њих има мање и више у цијелој Херцеговини. На великим народним зборовима лако их је познати по томе, што задиркују, пепкају и сваки час се церекају. Од велика смијања код неких лице изгледа одвећ смежурано, црте на лицу су сувише покретљиве. Одликују се површном духовитошћу, нестални су и неспособни за сваки рад за који се тражи истрајности. У стању су „наругати се“ свакоме, у сваког човјека пронаћи недостатке и оно што је смијешно, умију вјешто да пронађу и издјену згодне и духовите надимке. У себи имају нешто глумачко, јер кад причају о појединим људима, они се труде да имитују и њихово кретање, глас и мимику. Они умију да пронађу оно што је смијешно у појединим обичајима, обредима и вјерама. Лични интерес и духовитост је у њих све. Пред последњом пада и пријатељство, и црква,

вјера а Бог. Они све пародирају, опјевају отмице и се-