Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОБИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ (|

Веома се уважавају људи за које се вјерује да су „стувљиви“, да има нешто при њима. Ти људи редовно пате од неких напада. Неки су од њих и лудили. Али сви имају моћ да предвиђају, да наслућују, да предеказују догађаје, да изналазе дар у људи. Обично мало говоре, веома су оштрих црта у лицу. Међу таким има много калуђера, хоџа и попова, и народ вјерује да ови имају посла с неким светињама. Има много спекуланата који умију вјешто да имитују оваке људе, ходају по селима и живе од гатања, записа и читања молитава.

Злослутни и „сјакали“ су п симистички расположени људи, који виде све црно. Други само грде и умију страховито да куну.

Има људи које зову мирничинама, врличинама, подругљиво женскима (од женско). То су људи веома мирне нарави, без амбиција, одају се породици у толикој мјери, да врше све кућне па чак и женске послове. Стидљиви су, праведни и врло предусретљиви. Необично воле тазбину, са женином породицом се добро пазе, пи тиме дају материјала за подемијех.

Доста риједак и непопуларан је тип оних које Цвијић назива рчинама и љутицама. То су људи уске памети, претјерано су осјетљиви, „пријеки“ и не промишљају, раде по нагону. Кад се те особине потенцирају, народ их зове зграњама. Народ их сматра прототипом Арбанаса пи Црногораца. За њих се каже: „љут ко Арнаут“ или „љут, ко да му је ћаћа Прногорац“. Турци су их се бојали, јер су у одбрани и освети безосвирни. Врло су гостољубиви, добро гађају из пушака, на зборовима замећу кавге. Нијесу за друштво и свак их се клони.

Муслимански сељаци и варошани имају један дио становништва које називају балијама. Како сам извијештен, балија на турском језику значи сељак. Балије се понашају као једна компактна, издвојена и неорганизована цјелина. Живе у масама у области великих планина, у дубоким долинама око великих планина, или на високим планинским заравнима. Они се најрађе групишу око великих планина, највише се баве сточарством. Њихова села су на највећим висинама. Јако пада у очи што они,