Хидраулички мотори

пренесемо апсолутну излазну брзину с“). Вредност с, = 0

то), В, а је у овом најпростијем случају константна.

Пречник [, узима се од ока и при даљем конструисању може се променити.

Кад су улазне и излазне еволвенте нацртане (сл. 30) онда их на нацрту саставимо тако, да пређу једна у другу благо, без приметних углова. Обично се спајају кратким кривим, или правим уметком еволвенте, који их, обе, тангира (в. сл. 30). При томе можемо мењати раније; од ока, изабрати пречник D,, али при томе морамо водити рачуна и о последицама (повећавање с, и угла |, што значи и дел а).

Број лопатица 2 на покретном колу узима се за једну до две мањи, него на непокретном колу 2.

Број лопатица 20 на некретном колу може се узимати

о рама емпиричном обрасцу

где је 0, пречник на излазу, В, висина лопатице, која

ДЕ. Zo = 12 + 0,05 0, (ст).

о МУ

+

5 20. Делимичне турбине, ниво-површине и водене линије.

Случај 5 19 је засебан случај. Уопште форма лопатице Францисове турбине врло је сложена и може да се одреди само помоћу извесног сложеног начина цртања. Циљ је добити лопатицу са улазним углом 6, и са прописаним излазним угловима 8, (о чему је даље детаљно наведено), која Он била благе кривине са поступним прелазом од =< |, ка.

=<В,. Ми се користимо начином, који је комбинација начина Фара, Каплана, Цина, и др. |

Следећи задатак, по одређивању главних димензија, састоји се у одређивању излазних углова , и излазне ивице лопатице. За решавање овог задатка, и исто тако за конструисање лопатице замишљамо да је турбина ротативно шупље тело, подељено помоћу (п—1) ротационих површина на п делова тако, да између сваке две суседне ротационе површине ([ и II} протиче једна иста количина воде (сл. 31):

О

та Линије пресека ротационих површина са вертикалном

| | Јер смо при извођењу главне јединачине за турбине претпоставили, < GQ, 90 (види 5 6).