Хипотермија и термогенеза
Хипотермија и термогенеза 19
Видели смо да у току хлађења потрошња у пацова остаје готово иста, успркос хипотермији која постаје све дубља, док не падне испод извесне границе телесне температуре. Када би хипотермија само депримовала термогенетску функцију, тада би, за исти спољашњи надражај, потрошња морала бити све мања кад хипотермија постаје дубља. С друге стране поменута чињеница, да је на термичној неутралкости потрошња у толико већа у колико је хипотермија дубља, све то говори у прилог томе да хипотермија, ако није прешла извесну границу, делује као надражај на термогенезу и да према томе, спољашњој хладноћи треба додати појам унутрашње хладноће, као фактора термогенезе хомеотерма.
Налазе се овде онде у литератури чињенице које поткрепљују то схватање. Ргеипа (9) наводи један давнашњи оглед Ришшег-ов из кога се види да зец у хладном купатилу више троши кад је њиме завладала хипотермија од неколико степена него кад му је температура била још нормална. О томе Егешпа (9) вели: „Ту су у литању такви биолошки процеси који најпре потиру депримујуће дејство опадања температуре, које се испољава тек кад је телесна температура ниже спала“. Затим поменута опажања Гејеуге-а која су га довела до на пред поменутог закона. Најзад интересантни огледи Неутап5-а 10), који је у зеца хладио крв при њеном пролазу кроз каротиду, са или без каротидо-југуларне анастомозе. На тај начин су остварене хипотермије унутрашњег порекла, т. ј. директно хлађене унутрашње средине. Са наше тачке гледишта нарочито су важни огледи који се тичу производње, на поменути начин, хипотермије ограничене само на главу, док температура трупа остаје нормална. У таквим огледима Неутапз је констатовао да и хлађење саме главе изазива знатно повеЋћање потрошње гасовитих размена дисања. „Хлађење мозга умирује дисање, али подбада сагоревања, па према томе и производњу топлоте.“ У вези са појмом „унутрашње хладноће“ као раздражаја термогенезе, може се поменути мишљење Сјаиде Вегпагд-а, да велики симпатикус садржи влакна чија би парализа изазвала повећану производњу топлоте (пет оопћуцез).
На основу свега тога, рефлексна термогенеза хомеотерма резултата је, у датоме тренутку, ова три чиниоца који утичу на висину термогенезе:
Е