Хипотермија и термогенеза

20 Иван Ђаја и Стефан Белинео

1. Спољашња температура, која испод термичне неутралности делује као надражај: то је „спољашња хладноћа“.

2, Унутрашња температура, која ако је испод нормалне телесне температуре делује такође као надражај термогенезе: то је „унутрашња хладноћа“.

3. Температура термогенетског апарата, која депримује његову надражљивост, по општем биолошком закону, кад је она испод нормалне телесне температуре.

Помоћу та три фактора термогенезе могу се објаснити чињенице о којима је било речи у овоме раду.

Док је телесна температура нормална, делује само спољашња хладноћа и производња топлоте је у толико већа у колико је спољашња температура нижа. Кад наступи хипотермија тада ступају на позорницу она друга два фактора која делују један другоме у супротном смеру. Опадање унутрашње температуре значи у исто време депримовање термо генетске функције и њено јаче надраживањем „унутрашњом хладноћом“. Према томе који од ова два последња фактора. надјача други у њиховом сукобу, хипотермија ће, — кад спољашњи надражај остаје исти — изазвати повећање или смањивање калорификовања. За једну извесну дубину хипотермије увек преовлађује потпуно фактор депримовања, стога видимо да потрошња која је била још висока од једном спадне врло ниско чим је дефинитивно изгубљена моћ надраживања. унутрашње хладноће. Погодбе равнотеже и сукоба та два унутрашња фактора вероватно су различне према животињској врсти и према физиолошком стању датог организма.

Кад је организам у хипотермији стављен на термичну неутралност тада његовом термогенезом управљају она два унутрашња фактора. У пацова превагу има у томе случају фактор који подстиче термогенезу, те је стога ова повећана и то у толико више у колико је хипотермија дубља — ако није прешла поменуту границу.

Кад је организам у хипотермији изложен спољашњој хладноћи, тада је његова термогенеза резултанта сва три чиниоца. Уз унутрашња два фактора надодаје се спољашњи, који подстиче термогенезу: стога је за исту хипотермију потрошња већа кад је спољашња температура нижа.

Кад је организам изложен сталној спољашњој хладноћи те се почиње хладити, тада почињу делати она два супротна