Хумано друштво "Ротква" у Београду : јубиларна споменица о двадестогодишњици друштвеног рада 1909-1929.

5

и варнице у интенцијама данашњег јединства; а ако се пак дискутовало — сво је време проведено скоро у том правцу.

Као најбољи доказ како је та идеална предратна омладина проводила своје ноћи, које су за нас стварно биле свитање и зора, довољно је напоменути епилог тога вечера те ноћи, При поласку гостионичар — јужносрбијанац, — који је за сво време седео у друштву са нама и служио нас, упитан за збир суме коју имамо да платимо, одговорио је: „Ајде де, дом да си идете и да будете живи и сретни; 'ће плати тој неко други“.

Да, то је било тада — пре ратова!

Није нам намера овде да осудимо нашу данашњу омладину, јер је под другим приликама одгајена, а још у горим приликама живи. Оно пак што код данашње омладине није на месту, може се приписати само нама старијима, јер смо ми стварно криви, зато што су они, може бити, скренули другим путем, а нисмо се трудили, да одмах тој нашој драгој омладини, и то одмах по ослобођењу, покажемо прави пут и прави циљ живота и рада савремене Југословенске омладине.

Но, уздајући се у нашу расну и здраву омладину и ово најпогодније време за препорођај, уверени смо, да ће ускору идеја духовног јединства триумфовати.

||. ПЕРИОД.

| Ратови и учешће у њима.

Тако је све ишло са малим изменама, а вазда повољним резултатима све до 1912. год. када се је морало одазвати позиву Отаџбине: за крст часни и слободу златну.

1913. |год. друштво је обновљено и продужило свој рад. У том међувремену један од чланова (Јов. Ст. Максимовић) буде премештен у Лесковац и међу првим дужностима, које је имао да спроведе тамо, била је та, да тамо — у Лесковцу — оснује филијалу друштва „Ротква“. Ова филијала имала је тесну сарадњу са својом централом и радила врло живо на циљу и друштвеној идеји.

1914. год. када је објављена мобилизација, све се је живо морало одазвати своме позиву, те је сасвим разумљиво, да је | друштво престало теоретисати, но је ревносно приступило на