Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

тај рукопше. Ваљало је поменуте четири главе на ново написати, а та не беше ласно, јер је цела грађа за роман била написана на цедуљицама које су уништене кад је цео роман написан. Али како писац није хтео да му ово, по свој прилици последње књижевно дело, остане крње, то је он поменуте четири главе из друге књиге „Дара Душана“ на ново написао, али је на засебном листу пред целим делом написао ово:

„Ако би било суђено да се после рата нађе п онај рукопис, који је био у каси Стојана Новаковића, биће п за самога писца врло занимљиво упоредити оба текста поменутих глава“. |

„У случају да писац не доживи штампање ове своје књиге, он препоручује своме сину Милану, ако му прва редакција ових глава дође до руку да за штампање употреби ону редакцију која му се учини боља, јер се Милан разуме у лепој књижевности“.

П.

Ах да, Милан Вл. Ђорђевић разумевао се толшко не само у српској, него и у светској лепој књижевности, да је могао бити врло добар професор књижевности, пи ја сам пре балканског рата жалио што се мој најстарији син бацио на права и у дипломацију, п ако је у првима био бриљантан адвокат, а у дппломацији дотерао до отправника послова Србије у Цариграду.

Било ми је криво, што се Милан није посветио лепој књижевности.

Али последњих шест ратних година, које је Милан провео у војсци, као резервни официр, показаше ми, да је мој син имао п других сјајних особина, које нико није у њему замишљао.

Одмах у првој битци на Мердарима, где је наша моравека дивизија другог позива натрапала на читаву војску дивљих Арбанаса, документовао се Милан као врло уман и врло храбар официр. У критичном моменту бштке, када је била опасност да Арнаути не продру до Крушевца, што би спречило велику нашу победу на Куманову, п када је један наш батаљон остао без

VIII