Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

који ђипи са свога места, па и ако није био одређен за говорника стаде викати колико га грло донсси : |

— Ако је тако, како рече наш православни папа, онда вељи господине и млади Краљу, не може бити ништа од нашега сабеседовања, јер ако је Краљ Бог отац, а млади Краљ Бог син, онда је наша благоверна и христољубива краљица Марија дух свети, п без ње нам неће помоћи онај свети дух кога сте мало час у цркви тако дуго молили да сиђе на нас, јер ето нам је од Св. Тројице на земљи остало само двојство, стари краљ у овечану и млади Краљ овде, него ако хоћете да на овом сабору што урадимо, нека превисоки млади Краљ одмах пошље најбрже коњанике у Девички манастир, да доведе Марију Дечансковицу, по роду Палеологову !

Ове речи изазваше ужасну грају и на сабору и у искупљеном свету иза кордона оклопничког. Духовници поскакаше са својих места и викаху: „То је богомрска реч“ ! „То је јерес“ ! Мрдеша Богавчић и остала гсепода из Хума вичу : „Ово није само архијерејски сабор, него сабор све српске земље и поморске, и сваки које писмено позван да одлучује на њему, има право да говори“. Нико није овластио Димитрија да у наше име говори“. Дечанскови људи вичу: „Нико на сабору не сме да се руга светињама нашим“. Из публике иза кордона чула се тако исто велика граја, из које се могло чути и оваквих узвика: „ала очита поповима. „Каква св. тројица, какви бакрачи — људи као и ми“ „ћути, несрећниче, урезаће ти језик“.

Душан само погледа по сабору и метеж се утиша,

— То је ружно, господо, што не дате беседнику да говори !

— Добро, Господару, нећу више, рече Димитрије Сума, па седе.

— Говори високопрессвећени -— рече Душан.

— Кавао сам — одговори Данило П. па седе. Очевидно беше дубоко увређен.

Сви духовници и жупани опет поседаше на своја места, тако исто и световни великаши с леве стране. И жагор у светини престаде.

Душан се окрете Дечансковим присталицама;

215