Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

=

— Молим велику п малу властелу, која се л у поеледњић боним догађајима није одвајала од узвишеног родитеља мт, да одреди свога беседника.

Протосеваст Хреља устаде.

— Ми смо, крепки млади Краљу, на делу засведочили нашу верност нашем и твоме Краљу и оцу. Али ми смо данас побеђени. Нека говоре млади победиоци !

Хреља седе, а његово друштво тугкно клима главом п глади своје дуге седе браде.

Душан погледа даље по левој страни сабора. Нато устаде и поче говорити Вукашин Мрњавчевић.

— Нисмо ми победпоци, него је победила Божја правда, iep је самоме Богу Саваоту била дојадила неправда оне зверп коју је наша несрећа довела на престо. Алипако је она крива колико је жива, опет ми, војници Божје правде, не. можемо допустити да је само она крива за сву несрећу која нас је задесила. Крив је толико пето ако не п више сам наш краљ Стеван Урош ЈП. !

Нова бура захвати цео сабор. „Дрзновно дериште" !

„„ћутите излапели старци“, одговарају „Душаксвци“, „шта рече, шта рече 2" осу се с оне стране кордона. — „Право каже Вукашин“ — грмну очевидно већина сабора.

И опет један поглед Душанов утиша буру и млади краљ мирно рече:

— Говори војводо ! |

— За време док је владао дед високога ти краљеветва настави Вукашин — славни краљ Милутин, кога данас народ в правом вове „свети краљ“, српске и поморске вемље доживеше знатно проширење својих граница, доживеше велику славу над непријатељима, доживеше своје велико благсетање. Кад је он преминуо, цео народ је од његовог наследника очекивао да ће га он повести петим путем, да ће раширити границе наше државе до Белога пи до Црнога Мора, али се наш народ горко преварио у томе свом оправданом очекивању. Наскоро се покава да Стеван Урош ПТ. није ни војник ни државник, какав беше Стеван Урош Ј., на скоро се видело да син не вреди ни за мали прет свога великога оца. Што он пије ништа видео шта се у његово име ради по његовој држави, за то није OM крив, јер беше полуслеп, алш

216