Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

што није хтео да чује све велмуже краљевства, који су му и дан и ноћ световали да се користи забреклом снагом народном, па да осваја византијске земље, по којима су жарили и палили Каталани пи Туркопули, тако да је наша војска лако могла све освојити до Белога Мора, затоје крив Стеван Урош ПТ. На престолу Стевана Немање и великога краља Милутина беше само богомољац, али чудан богомољац, коме његова смиреност није сметала да тражи другу и трећу жену, чим му умреше прва и друга. И што се оженио по трећи пут, п ако је то по канонима наше цркве врло ружно — је ли тако свети оциг — и што се трећом женом сродио баш с Византијом, коју је његов народ од памтивека с правом сматрао као своју највећу непријатељицу, и зато је крив Стеван Урош 1.

— Тако је ! Тако је! — осу се по целом сабору.

— Уместо да увећава своју државу, остарели краљ увећавао је број своје деле...

Иза оклопничке ограде настаде за Дечанског врло незгодна смејурина. У сабору Дечанскови људи оборили главе,

— ...и не помишљајући на несрећу која може настати међу полубраћом. Не прође много година а разочарани и незадовољни народ види да се млади краљ све више запоставља и да његова маћеха очиведно ради да промени ред наследства, али није могао да учини ништа за младога краља, који већ беше љубимац народа, јер је самодржавни Краљ неприкосновен, а он је било одиста слепо оруђе у рукама властољубиве Византинке. И за то је крив Стеван Урош Ш.!

= Тако је! Бог ти дао војводо ! Многа лета војводи Вукашину ! — хорило се не само изван хладњака саборског, него и у њему. ·

— И сажали се — настави Вукашин — сам премилсетиви Бог на овај његов православни народ, и хтеде у превеликој милости својој да му помогне у невољи, и хтеде да извуче миропомазанога Краља из глиба у који беше потонуо, па му даде прилику да бар једном покуша заслужити краљевско достојанство, које је само наследио по праву прворођења, и даде му прилику да види сву вредност свога прворођенога, вина, кога је већ хтео да лиши наследства, и ако је то противно

211