Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Сигурно су за њега и црни Татари с Крима били православни хришћани — убаци кнез Војислав из Подгорице:

—- Уместо — настави велики логотет — да послуша савет свију нас, младога краља, и свију својих војвода, краљ је послао мене, Мишљена и Драгослава у Трново да радимо ва мир. Цар Михаило нам се смејао и ругао нам се и отерао нас ва свога двора као кучке...

— Чујеш ли ваборе све српске земље и поморске, чујеш ли Милутинова Србијо2 — грмну Вукашин. — Је ли икада Србија доживела већега срама и понижења од овога: И ко је бацио тај срам у лице мајке Србије2 Ко је за то био крив 2

— Краљ! Краљ! — захори се са свију страна.

— Срећом тај краљ-слаботиња —- настави Вукашин — имао је сина јунака, који се не би уплашио ни да су сви пареви и краљеви овога света, са свима својим војскама · сајувили се противу њега. Он је, и ако је још врло млад, одмах разумео, да је цело то краљево поклисарство у Трнову само губљење драгоценог времена, па је, и не чекајући да се оно врати, навалио са свом великом и малом властелсм, да што скорије скупи војску, и кад се поклисарство серамоћено вратило у Породимљу, и када је чак и стари краљ тек почео увиђати да се тај рат избећи не може, млади краљ беше већ готов са скупљањем наше војске у пољу Добричу на сливу Топлице и Мораве, Он је то место изабрао, јер је мислио да ће цар Михаило са својом војском кренути од Оредца преко Ниша. Али хвалисави цар бугареки није смео да се сукоби с натпом војском сам, него од Средца окрете на југ да се најпре састане с Андрониковом војском. Душан му је одмах појурио на сусрет с целом нашом војском да спречи тај састанак савезничких војсака. Док је цар Михаило кроз ждрела горње Струме сишао у плодну равницу код Велбужда и улогорио својих 15.000 војника, међу којима беше три хиљаде прних Татара код нашега крајишакског града Земуна, он није ни слутио да Душан лети на њ као муња, него је четири дана изгубио пустошећи нашу крајину, секући чак и воћке. Међутим је наша војска стигла и улогорила се на речици Каменици близу Велбужда. И ако ви Ми нисмо имали више од петнаест хиљада војске, Душан је

219