Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

„то ву наша једнокрвна браћа“, па зато је сваког заробљеника пустио да иде својој кући. Још је срећа што пм је на наше наваљивање одузео оружје. Само је бугарске бољаре задржао, али не као заробљенике, него као слободне велмуже, које је увео у своју свиту. тако кренусмо право у Трново. Уз пут нас стиже гласник од наших крајишника на југу с поузданим пзвешћем, да се цар Андроник 1, чим је чуо Ba бугарску погибију на Струми, е целом својом војGROM вратио у Адријанов град. Кад стигосмо до Извора, изађе нам у сретање сва велика и мала властела бугарскога царства, и положи пред ноге нашега краља целу бугарску државу. И не остајаше им ништа друго да ураде, јер је глас о нашој победи на Струми отерао у бегство не само Андроника него и Иванка Басарабу с његовим Власпма, а војске више нису имали. Сва бугарска велика п мала властела, заједно с целим високим духовништвом, на коленима пред нашим краљем мољаше, да од сада све српске и бугарске земље буду једна држава, и клицаху многољететвије јединсме Господару те велике државе Стевану Урошу 11. Душан и ми сви с њиме дахнусмо душом, јер ето најзад остварп се наш најлепши сан, сва земља од Јадрана до Прнога Мора постаје једна и то наша држава.

Сећате се, велможна господо, који сте с нама били тога судбоноснога дана на Извору, како нас прободоше као оштри мачеви речи које је наш благсверни краљ тада изговорио 2 Ја их добро памтим и памтићу их до гроба, јер ево какве беху те речи: „Устајте на ноге светитељи правсславнога народа бугарског ! Устајте на ноге велможна господо братског нам народа. Јанепримамкруну бугарскога дарства. Нисам ја кренуо војску да освојим државу мога зета, нити да стимам круну својој сестри и њеним синовима. Цар Михаило се љуто огрешио што се удружио с нашим непријатељима па чак и с црним незнабошцима да нападне на државу свога брата и шура, али њега је за то казнио сам Бог, који је посрамио п помео и његове савезнике. Вратите се ви, велможна и прессвештена гбеподо, у Трново и прогласите за свога цара сина Михаиловог и вављубљене ми сестре Ане. За малољететва царевог нека она е вама управља државним пселовима“. После ових речи краљевих закемтемо

99 |