Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Добро си све удесио, Милошу — рече млади краљ када, је све прегледао. Када буде све готово нареди да се. виче „на воду“, а кад поседамо п ти будеш имао да вршиш свој посао за краљевском софром, одреди нарочите људе да пазе на ред, да она силна светина која буде пролазила Bмеђу софара не досађује гестима...

7 и да нико не стрпа какву златну нли сребрну лсжицу у рукав — допуни Милош.

— дар мислиш»

= Па било би чудо, Гесподару, да се на тако великом скупу људи не нађе и по који тат, кога треба одмах ухватити и одвести у дворску тамницу, док велики дворски судија не руча, па да му суди. Не брини, Господару, за сваку софру одредио сам по два редара, који имају очи соколове !

За ту службу био је на западу, нарочито на франачким краљевским дворовима, нарочити дворски чиновник, који је опо старешина дворских слугу и девојчура, које су ишле свуда за краљевом комором, куд год се двор сељакао., У нашим споменицима из средњега века не нађосмо ни трага ни томе момачком „краљу“ ни тим девојкама, које беху „ра“ дост" нежењиним млађима на двору. ( тога је ставилац морао да одређује нарочите редаре.

Кад се млади краљ, као добар домаћин уверио да је све спремно за многобројне госте, којима се имао надати, он пође у свој стан, а великог ставилца отпусти да доврши што је још имао спремити.

Али тек што се растадоше, Душан се нешто присети па викну Милоша.

— Чујеш Војиновићу ! Све нешто мислим: далеко је од оних ватара, где се пеку печења до ових софара под хладњацима. Требаће грдно много времена да се онолико месо донесе чак овамо...

— Доносиће га коњаници на коњима и раздавати слугама око трпеза |! — беше одговор на све спремног ставилца.

— KK, добро, добро! Хајде гледај ти свој посао, а ја идем да се пресвучем за ручак.

Милош само убриса зној с чела па одјури у онај мравињак елугу и слушкиња око еокаљника, који беше у највећем тумарању.

282