Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

Међутим велики ставелац вије много зарезивао вечву кукњаву кнеза Балдовина, јер он од њега није морао често да траки новаца, сем за оно што се морало набавити издалека, јер је он имао у „натури“ свега доста што му је требало да нахрани пи напоји сву „краљеву децу баш и онда када у масама долави своме „оцу“ на ручак.

Још док су се бавили у доњем трему Душан рече:

— За моју софру само високо духовништво, моје госте и велику властелу. За ову другу под тремом малу властелу.

— Истим редом као што сам их поређао по сабору ?

— Само једну промену: ( моје десне стране, одмах до мене. посади Јована Оливера. :

Велики ставилац зачуђено погледа Душана.

— Много је млад за ту част.

— Тако заповедам — рече Поа Bpa?RO и пође даље да прегледа софре по дворишту.

Милош Војиновић пође за њим, али се иза њега прекрсти од чуда. Шта је он знао како ће тек после 5—600 година поступати престолонаследници са „шефовима опозиције“

Пролазећи кроз разна дворишта Душан је свуда видео највећу журбу у спремању за ручак читавог „народа“, нарочито у свима одељењима еокаљника и пред подрумима, из којих беху већ изваљена многа бурад вина.

— Да лиће ово вина бити десета 2 — упита Душан Милоша.

— Ако не буде п сувише, ево где сам најтањи, Гссподару — рече велики ставилац, па својим ставилачким штапсм показа свој врат.

— Откуда ти можеш знати колико ће се попити 2

— Знам по тсм што све вино које претече, припада краљевом пехарнику у својину, п зато он увек изваља више буради него што му треба.

Душан се осмехну па само рече: „Ти ке можеш док пе уједеш кога“, па пође даље.

На сав аи периферији дворова, позади стапсвап штала ашеманске гарде, иза капстан-Џалмановог царства дизаше се дим у небо, као да тамо пламти читава једна варош. Ту су се окретали на ражњу џиновска и велика и мала печена. Ту се тек могло разумети зашто је вокаљвик краље вих дворова морао да има онолики број слугу.

281