Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

\

сабор могао много слободније да сабеседује с младим краљем. У осталом ово је услед непредвиђених врло крупних догађаја бпло врло кратко, много краће него што су чланови. сабора очекивали, који се беху спремили за дугу „распру“.

је Душан заузео своје председничко место, он је отворио сабеседовање с ово неколико речи: |

— „ја мислим лпросвећена, велможна п благородна гооподо да смо ва ова четири дана имали сви довољно времена да зрело размислимо какву нам одлуку ваља донети, п зато питам сабор све српске земље п поморске: шта одлучује 2

Неколико тренутака ћуте сви.

Затим устаде архијерпиекоп Данило 1. па рече свечаним главом : | У име целога духовенства, у име све велшке m мале властеле, сакупљене данас овде, овлашћен сам да изјавим. да сабор једногласно остаје при својој одлуци од 1-ога септембра ове године. Цео сабор све српске п поморске земље захтева : да неспособни и престарели краљ Стеван Урош ПТ. још за живота уступи престо своме прворођеном сину Стевану Душану, и да се досадашњи млади краљ и савладар крунише и миропомаже за краља свима српским земљама и поморским !

Цзо вабор устаде на ноге п грмну сложно ;

— Амин ! нека тако буде !

Сад устаде и Душан и рече тако псто свечано ;

— У пме светородног и самодржавнога нашег краља и мога светог родитеља Стевана Уроша ПТ, а по његовом нарочитом овлашћењу, и као млади краљ и савладар христољубљивог нам краљевства пзјављујем: да не одобравам такву одлуку сабора !

Да је гром ударио у средину сабора не би га толико престравио колико ове речи Душанове.

Бог свети зна какав би лом настао у сабору да у том истом тренутку није капетан Палман притрчао Душану, те му нешто пришану, што је младога краља јако потресло.

Он је неколико тренутака поћутао па онда гласно рече;

— Један неочекивани догађај приморава ме да наново прекинем сабеседовање. Шреславна Ана царица бугарска, ја својим синовима, царем Шишманом Ј п његовим братом.

246