Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

Кирил Босота брзо је придобио п нашега сквернога попа Стевана. Лазар је гб ходао. Монах Теодосије постаде његов ученик, и он збаци са себе све хаљине JI сасвим гб скупљаше око себе младиће п жене, те се такве њихове дружине саста- | јаху ноћу по којекаквим хљевнама, творећи безстидности, Сем тих несретних јеретика, Богумила п Адампта, појавише се у Бугарској и некакви пепхасти, једна нова јерес, која је у солунском митрополиту Григорију Паламису нашла умног оранитеља. Та јерес беше још опаснија за државу од богумплеке, јер докле Богумили раде своје занате, дасе хлебом хране, дотле је пспхастима главно правило вере „затвори врата и стави се сам у кут, одврати срце своје од времених ствари, пригни подбрадак на прса и упри свој поглед на пупак, диши кроз нос, и тражи у утроби место где је срце, у којем станују све душевне силе, Ако у томе истрајеши дању и ноћу, онда ћеш осетити непрестано весеље. Као што видиш, брате Стеване, лудост п суманутост почеше вахватати нашу земљу. Бољари оборише сву кривицу ва то на царицу Ану, говорећи народу : да је та туђинка навалице пустила да пропадне наша православна црква и да се у нашој земљи вацари свако безакоње. Лаковерни народ пошао је ва својим силним бољарима, п они збацише napa imana IL његову мајку 6 престола, п Бог један зна шта би учинили и од њих и од Бугарске, да ја нисам успео да се дочепам власти. Кунем ти се живим Богом брате Стеване, да се нисам полакомио за престо, али сам видео да морам да спасавам гб живст не само моје ујне и њене деце, него и саму православну цркву MI државу бугарску од пропасти. Срећан сам што сам спасао живот нашим заједничким рођацима и што сам могао да ти их пошљем живе и здраве. Остаје ми да спасавам Христову веру и ову земљу Бугарску. У том много рачунам на твоју братску помоћ, и као таоца за моја истинска братска осећања, шаљем ти оно што ми је најмилије; на овоме свету, шаљем ти моју сестру Јелену“.

Кад је прочитао Душан, замишљено савијаше тај дугачки пергаменат, ц погледом довва себи великога логотета Рајка и предаде му ту књигу, па се онда окрете Јелени и рече:

— Племенита кћери деспота Страцимира ! Одиста су

важни разлози нагнали твога брата да прихвати обезглав