Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

пламте кад је помену, и не треба никкаав мађионик у помоћ, она је сама вештица, Бог јој судио !

У тај мах зачу се на двору топот коњски. Некакав коњик дојаха у највећем трку, скочи с коња, и хтеде право уза, степенице у кућу, алш га слуге. аи докле га пријаве господи, > -

= Један граматокомиста, из рт земаља дође, и жели теби честити кнеже !

Андоније и Прибац скочише на ноге од радости.

— Таке драге госте можеш увек, и непријављене, мени пуштели | — рече Шрибац, и после неколико тренутака уђе у собу омален човек у српском руху, од грубога сукна, са сниским гвозденим шлемом на глави, с веома испупченим оклопом, на преима, оклопима на голенима, и 6 великим кретали ким мачем о бедрима; огрнут беше штроким постављеним плаштом од сукна. Шутник беше сав испрскан блатом, а на _ пицу му се видело да издалека без одмора путује.

= Седи, земљаче, Добро си нам дешао ! Седи. Еј дечко, пехар вина | Ама седи код ти кажем, па дахни душом. Отколе чај тај оклоп. Тако. Како ти је име, ко си п одакле си 2 — питаше га Прибац. :

Књигоноша најпре пољуби оца Андонија у руку, па онда Гребострека у колено, затим се обазре пажљиво на све стране па рече: >

= Ја сам Дмитар Перовић ra ; Ви: шинаца, меропах у баш= тини кнеза Војислава. Мој властелши шаље ме к теби, кнеже Гребоетрече, е књигом. -

= Гле, гле, ти си из Зете Колико има како си из Подгорице 2 | |

— Ово је шести дан, кнеже господине ! —

Кнез и калуђер се само погледаше.

— Како шести дан Зар си ти летео — рећи ће на то Прибац зачуђено. | ;

— Нисам летео, кнеже господине, али ми је ово шести коњ на коме сам докасао у царев град. Кад сам полазио из Подгорице, властелин ми је дао не само најбољег коња из своје баштине п ову опрему на мени, него ми је дао п пуну кесу солида и сребрних динара, па ми рече: „Терај, Дмитре, што можеш боље, не жали кљусета нимало. Како видиш да