Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

ти коњ малаксава, а ти га остави првом коњанику кога сретнеш или стигнеш, па узми његовога коња, али му добро плати за њ. Ако наиђеш на некога који ке хтедне да ти уступи коња ни за које блато, а ти му га отми на селу и терај даље, јер ова | књига треба што скорије да дође у руке кнезу Гребостреку. Запамти јоши ово : „Нико живи ке треба да знеде коте шаље, коме и ради чега“. — Ја сам послушао мога властелина и ево ти књиге, кнеже господине. После ових речи Дмитар извади нет, узе свој плашт греда се, па распори поставу на једном месту-и из њега извуче једно дугачко а узано парче пергамента, које с једне стране беше исписано црним и црвеним дугачким, збијеним и на реповима ишараним словима. Кнез похвали књигоношу ва труд који је поднео, па га посла да се одмори, затим стаде читати гласно: 4 „Ми, кнез Војислав од Подгорице, у име наше и у име све српске господе, властела и властеличића, који смо се у мојој кули сабрали, да већамо о невољи у коју су допеле све српске земље, теби кнезу Прибцу Гребостреку, десној руци нашега, младога краља, поздрав, и нека ти је на знање, да, се не могу више сносити неправде, које из дана у дан чини про_ лета Марија- Палеологова, трећа жена нашега христољубивога господара Стевана Уроша трећег, краља свима српским. земљама и поморским, а мати другога краљевог сина Синише, и да ти је знано, како су сви поглавити властели срамно пзгнани из краљевскога двора као издајници и бунтовници, зато што не пристају да се и Синиша венча на краљевство, и да постане млади краљ кео што је и његов старији брат, и ја ти је на знање, како краљица поставља на њихова места све саме Грке и друге своје најамнике, п како се ваклела да Душан неће док је она жива наследити очина престола, него | њено. дете Синиша, који ће повратити цару ромејском све земље и градове, што ву му их варвари Срби отели, те ће од њих опет начинити послушне подајнике Византији, као што су и били пре бунтовника Немање, и-нека ти је на знање, како наш благоверни краљ све то слуша и мучи, и верује што му млада краљица казује, како му Душан о глави ради, како је народ чисто полудео за славним јунаком што победи бугарскога цара Михаила, и молимо ти се, кнеже Гребострече,

4