Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

палате Влахерне у Цариграду, н на њено издржавање до данас, да ли оно силно благо које исти христољубиви краљ утроши док подиже свој манастир светих Михапла н Гаврила чак у Јерусалиму, да ли се то благо није могло утрошити на наше болнице којих у нашој земљи никако п нема, сем по неколико постеља за болеснике у већим манастирима, па п то за губаве, прокажене и неизлечиве болеснике, зар не би боље било да се то благо потрошило на путове по нашим земљама 2

— Ја не мислим тако светости. Признајем да има много прешних потреба, које ваља подмирити у нашој сопетвеној земљи, али сјај наше краљевске круне треба да светли ин у туђини, нарочито у оној светој земљи на којој је живио и за наше спасење страдао п мученичку смрт претрпео Господ наш Исус Христос. То је толико важно п за нас да ћу ја пре послушати мудре савете твоје светости, п да ћу, бар за неколико година одложити грађење моје задужбине у Призрену — него што ћу допустити да се у Јерусалиму престане служити у задужбини мога светога деда. Ја сам захвалан п његовој мајци краљици Јелени, што и данас у Синајском манастиру има српских калуђера, којп на српском језику пишу црквене књиге.

— На жалост православне цркве настави њен поглавар — супруга Стевана Уроша |. била је више верна кћи папине јереси, него што је била православна краљица, и по мом нахођењу од ње почиње друго зло у нашој цркви, о коме морам сад говорити. Као да није било доста несреће што је народ нашега језика у Босни и у Хуму отрован Оабунском јереси, она је почела у њему ширити и папинеку јерес. Она је основала пи много даривала велики католички манастир Св. Марије Ратачке што је и њен син краљ Милутин потврдио. Она је подигла и католички манастир Св. Николе на једном вису изнад Бара као и манастир пред морском капијом которском, као да не беше доста папине јереси у католичком дому Удињском, у бенедиктинеском манастиру на уласку у Бојану, у манастиру Св. Срђау пристаништу скадарскоме. Тај су манастир оправљали не само кра-