Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ја Ћу је ишчупати из корена у хумској земљи, кад што су је ишчупали моји прародитељи у рашким земљама. Са католичком вером је друга ствар. Ја потпуно разумем да је државна потреба могла нагнати мога роди_теља п моје прародитеље да чине уступке тој великој сили на западу, која се зове Шапа, п мелићу се Богу ла и мени не дође каква велика невоља да се морам и ја погађати са том јеретичком силом. Што је велики број наших примораца прешао у католичку веру, ја то не сматрам за велику несрећу, јер највад п то је хришБанска вера, није поганска јерес као бабунска. Ја их ке мислим силом преводити у православну веру. Алп с друге стране ја не мислим да људи једнога језика. само зато што су једнога језика, већ састављају један народ. За то је потребно да ти људи имају једну веру и једног земаљског Господара. Ти видиш да ови Грци које од краља Милутина пмамо у нашој држави, MH гко су туђег језика, постадоше добри Срби, само зата, што су једне вере е нама. За то ја не дам више да ми католичка пропаганда одмами ни једној јединог православпог у своју веру. Кажи то свима католицима са којим будеш говорто на твоме путовању у Приморје. Што је било — било, али од сада нека се добро узму на ум католички бискуп и арцибискуп у Приморју, да не изгубе права и повластице које су добили од мојих прародитеља. Твоју светост молим да усаветује наше људе да не дирају у католичке цркве п њихово пмање. јер ћу их за то строго казнити, Ово је мојесхватање о верском питању у опште, а о појединостима ћемо се сваки пут сторавзумевати. Хвала ти, светостп, ва врло корисне напомене о калуђерима, које си ми дао. Ја ћу о њима водити рачуна при еређивању наших заксна. А сала срећан ти пут, светости, и да нам се сретно и здраво вратиш! — И Душан приђе руци Данила 1. Архнепископ благослови краља п отпрати га до дворишта, Душан оде дубоко замишљен у писарницу евога логотета, а Данило 1. оста на прагу свога становишта још дубље замишљен, јер и у њему као п у кнезова католичке дркве буктао је пламен верског провелитизма...

852