Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

= У Р

—_ Хеди синко — рече дед босанске цркве војводи Богоју — ходи седи. Мој имењак, велики гост наше пркве, кавао ми је да желиш да говориш са мном. Говори !

— Шре свега свети Дедо, поче Богоје, допусти да ти истричам шта ми се на дому десило, п што ме је тако потресло да сам запамтио сваку реч, која је пала. Седим ја са мојом женом Лепосавем лане у јесен пред мојим двором, који је баш поред цесте, пи гледамо пролазнике. Док тек један трговац седе браде у дрним хаљинама п дрним превезом преко главе приђе мојој жени, п не погледавши је, рече, да има лепе робе, која се допада госпођама. Лепосава зачуђено погледа тога необичног трговца па му каза да покаже ту своју робу. Трговац расклопи своју дугачку мантију па извади из њених дубоких шптагова неколике кутијице и замотуљке и зтоказа их мојој жени. Док је она разгледала робу видех да је трговац опасан некаквом белом врпцом, и сетих се да се по тој врпци расповнају Богумили. „Погле, погле, Богоје — викну моја Лепосава — да дивних прстенова. Погле како су танке ове свилене копрене". Погледах и видех да су лепе ствари па дадох мојој љуби новаца да купи што јој се допада. Алпи ја сам хтео да се користим том ретком приликом да покушам одрешити језик томе Богумилу, јер су они врло скупи на речи, те за то га упитах, дали он нема и друге какве робе на продају. „Имам — рече он — и много драгоценије робе, коју бих вам уступио, ако ми обећате да ме нећете издати Иродовеким жрецима и лисицама“. Који су тог упптах. То су, вели, католички фратери и православни свештеници и калуђери. Дадох му моју властелинску реч, да га нећемо издати. Тада он поче говорити : - „Имам, рече, један бисер тако сјајан да упали љубав Богу у ономе, који има тај бисер“. Моја Лепосава навали да нам покаже и те бисере. Онда тај чудни трговац стаде казивати шта пише у јеванђељу Марка и Матеје. Нисам вапамтио то његово казивање, али знам да после рече: „Јао вама, који носите кључ науке! Сами

88