Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Иза поређаних збијених коњаничких и пешачких колона беше маса радозналог света из Скопља, Приврена, Приштине, Новог Брда и других већих и мањих тргова.

Мало даље иекупи се пред двором сва сјајна госпоштина ц државна и дворска, сем високих госпођа и њихових владика, које вероватно ва то не беху позване да учествују у овој свечаности, што Душан беше још нежењен. |

Кад је све било готово, појави се и Душан на капији двора, окружен својим високим гостима, које смо поменули при отварању државнога сабора, и којима се сада беху придружили и бугарски бољари из свите царице Ане. Али докле сви гости Душанови беху за велику свечаност обукли своје најлепше и најдрагоценије одело — дотле сам Душан беше врло скромно обучен. И ако за овај дан беше скинуо дубоку жалост, бело одело, опет на њему не беше ни свиле ни кадифе, ни бисера ни драгог камења, него беше обучен, ни узми ни остави, као сваки ђакон кад служи у цркви, само што му одежда беше од скупоценијег ткива. Да није имао о бедрима свој мач, а на глави калпак и челенку прави ђакон па то ! Чак и по младости својој беше налик на младога богослова, који се тек зађаконио. Али при свем том, када се тај млади ђакон појавио, он својом имповантном личношћу баци у присенак целу велику и малу властелу, све њихово богатство и сјај, тако да је цела она маса искупљенога света, чим га је угледала, грмнула:

— Многа лета краљу Душану !

Он пријатељски климну главом на све стране и одмах пође цркви, а властела и војска направише огроман шпалир с обе стране.

Иза тога шпалира ваљала се према Главици цела она маса света.

Пред дрквом стајали су : архиепископ Данило с крстом у руди, епископ рашки Павао са светим јеванђељем, остали епископи с иконама. Иза њих цело високо духовништво у најсвечанијим одеждама.