Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ној срџби не оштети сопствене интересе приклињем те господару и духовни оине мој вављубљени, не гради од овог човека ни верског ни државног мученика, остави мени ла га ја, покривена стидом и срамом испратим из твога приморја.“ –

— Данило рачуна очевидно да ће овога распуснога попа ухватити у каквом простачком взлочинетву, као што је Кравомув ухватио његовог „придворногт“... Добро... Да причекам, јер ако по нарочитом поклисару захтевам од Папе да одазове овакога попа па моје земље, па Папа то не учини, било би још горе... Нека стоји то за сада. Да видимо шта вели даље Јанићије.

И краљ се задуби опет у читање. -

„Од како је блажени Дед високог ти краљевства освојило јужне области, наша је земљорадња знатно коракнула унапред, али се и данас осећа јака оскудица у радној снази. Отуда обвеза сеоског становништва, да ради на краљевским, властелинским и манастирским имањима, на која се цела земља дели, отуда у свима краљевским повељама све строжије одредбе да се сељаци што јаче привежу ва земљу. Пастири у планинама етоје много боље, јер зараве, ратови и рђаве жетве мање су конабиле њих него сељаке по равницама. Са планина између Дунава п Јадрана ширило се, п mama? ce шири насељавање доњих предела. Најпре је то насељавање ушло, на запад, а сада иде на југ. Док је звети родитељ високог тип краљевства зидао високе Дечана, за тих 6 година село Чадић које је имало 182 куће попело се на 197, село Серош од 125 на 145, село Папраћани од 43 на 52, а село Истинићи од 97 на 37 кућа. Засеоци брзо нарасту до засебних села. Нова села ничу на новим крчевинама илп на опустелим селиштима некадашњих села, нарочито у еппскопији Призренској, на градиштима, где су пекада били градови, на опустелим катуништима, па чак и па појединим кућиштима подижу ее пове куће. Имаље нових насељеника још није сасвим сигурно од разних напасника. Отуда у краљовеким повељама строге кавне за насилнике. С друге стране морам

298 5)