Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Прође и тај дан. - · : e У неко доба ноћи, када већ све живо беше заслало у краљевским дворима у Сврчину — два стражара на

главним дворским вратима гледали су нетремице у

једини осветљен прозор на горњем спрату главнога.

двора, · _ = Оно је краљева кљет 2

= Јесте. у · __— Па то краљ још не спава 2

— И он је на стражи као ово ми. Ми чувамо његов двор, а он чува све нас, све српске земље и поморске.

— Знам, али нама ће доћи емена паћемо се ми одмарати, а он>2 - | ;

— И он се одмара, али њему треба мање сна, него нама, јер је он млад и здрав као јелен. Нека га нек ради Бог нам га поживео !

И стражари наставише своје ходање пред капијом, а горе, у оној собици осветљеној воштаним свећама седео је краљ и проучавао је студију свога В. Логотета.

„Со: добијамо из солила на приморју и еолишта светогореког. Ту се, у нарочитим солским гумнима испарава морска вода, и на тај начин добивена ео' смешта се у сланице. Знатна су нам солила у Стону, онде где је столица кнеза Захумског, за тим на јужној страни ередњег одељка которског залива, спрам манастира Аранђела Михаила на Превлаци, столици Зетског спископа. Ту имако око стотину солеких гумана".

Душан се замисли.

— Имаћемо их ако Богда и у Авлони и на Јегејском мору у Хрлеополису иу Ликостомиону! — Да видим шта је на реду. Аха! Рударство! Да видим |

_„Олато се лепира по рекама, као у златарскем селу код Призрена и код Бањеке. Ту се још под Римљанима пспирало злато, отуда наша рударска реч згура, која долави од патинеке еашма, Skoria. Из римскога доба су и „старе рупе" које се помињу у повељи Бањекој. Пре сто година претци високог ти краљеветва довели су саске рударе да наставе рад у старим римеким рупама, и да би им олакшали тај користан

248

= ин