Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Варињан клече на једно кодено и пружи Душици. рстен. :

Она га прими, натаче га на прет, па онда пољуби руку Митрополиту, Краљу, и свима старцима у дворници редом; са госпођама се ижљубила а са млађом госпоштином се руковала.

Дотле је пи Варињан, у име свога господина пољубио руку Краљу и Митрополиту, и примао je честитања, на која је одговарао:

— Благо нама сада и довека какву поло ђу добијамо за нашега господина ! —

Сада двородржице донеше у дворницу многе послужавнике и међу њима један велики златан послужавник покривен свиленим застором који беше извезен златом и бисером и предадоше га Душици, а она га предаде Варињану си рсче: | __—- Понсви ово моме веренику. Ово су моји пр“ стенеки дарови. На њима нема драгога камења, али - реци му да сам их сама изаткала, екројила, сашила и извезла, и при сваком убоду игле мислила вам : Колико иглица толико годиница !

— Амин сунце наше | — рекоше поклисари оду шевљено.

Сада Душица стаде узимати с осталих послужавпика остале дарове којима је даривала не само поклисаре него п све који ву били на њеном ,претену“

Дотле друге дворске слуге донеше друге послу“ жавнике пуне јужнога воћа и других посластица.

Душица узе један па послужи најпре Митропо« лита и Краља па онда прије Варањану, Овај скочи чисто уплашено :

— Зар ти мене да служиш узвишена враљовно. 2

— Каква бих ја била кућеница моме Младену, да нивам у дворима мојих свотих родитеља и мога брапе научила влужити 2

Тако се завршило лретеповање Јелено Немањићове и Младена Шубића.