Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Велеможни господине поклисаре! Пред Богом и пред Краљем нашим Господином, као и пред овом свом госпоштином питам те: Јели одиста драга воља твога TOO Ма да ову девицу овде узме себи за жену 2

= Јесте — рече Варињано гласно.

— Девице Јелена —- настави архијепискол. Реци нам: је ли твоја драга воља да пођеш Ba хрват. скога Бана Младсна Шубића да му будсш верна љуба 7

Душица ce зажари у образима па = 1еДВа чујно проговори „Јесте“.

— Да те високо му краљевство, које ти је сада и брат и отац, није силом своје власти нагонио 2.

Девојче на један пут подиже главу па затуђено погледа у старца.

— Мој брацаг... Боже сачувај. НИ ____- Да те није други ко наговарао > | _ = Нити би ко смео нити би ја кога слушала...

Душан задовољно трља руке и гледа у Јанићија, који се смешка претурајући своје бројанице.

— Опрости, светла краљевна, што и теби стављам ова питања која сваки свештеник мора да постави кад испитује ма коју девојку пре него што ес вери, јер је тајна брака врло велика, света п тешка хришћанска установа. Девојаштво је безбрижно царевање, песма и радост, а брачни је живот озбиљна брига, борба, често велика борба и жалост. У томе животу треба много сртпљења, љубави, самопрегорења, издржљивости ...

Бог зна докле бл старац још говорио о тајни брака, али му Душица упаде у реч л каза:

— Хвала ти Светости на поуци. Ја ћу се трудити, · да моме Младену будем онако верна и позлушна љуба каква је била моја покојна мајка моме блаженом оцу, у добру и у невољи !

— За ту реч даће ти Бог дуг и сретан живот ! Џрими сада прстен који ти је твој Младен послао ! рече Данило Ј, тронуто,

.

240 ·