Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

него да казни онога који у гњеву какво зло учини, Треба се чувати да не урадиш никакво зло, не само у љу“ тини, него и при свести. Зато ви слузи Божјем и данак плаћате. Дајте свакоме што му припада: некоме урок, некоме данак, некоме страх, а некоме част, што сте коме дужни давати“.

Тек што се почео читати овај апостол, она два Хумљанина опет шћућурише главе.

— Отвич — шапуташе Димитрије своме земљаку кад је Душан изговорио оно његово „вјерују , у које ни он сам не може веровати, беше ми жао што није овде велики гост босанске цркве да им покаже од аз до ижице, _какву празноверу верују; али сад после овог апостола не треба ми велика ученост да видим како и њихови апостоли лутају. Јадни хришћани у Риму слепо су се покоравали овим порукама апостола Павла, али су их римски цареви ипак бацали дивљим зверовима да их растргну, или су их вешали, поливали смолом и катра“ ном, па су их палили да им ноћу светле у њиховим вртовима !

— ћути, па слушај ово јеванђеље, оно је још лепше!

Данило П. читаше јеванђеље од Матеја :

„У време оно одлучише фарисеји да искушају Исуса, па послаше к њему своје ученике с Иродовцима, па му рекоше: „Учитељу, знамо да си истинити, да проповедаш истину Божју, и да не радиш ни против кога, јер се тебе не тичу поједини људи. Зато реци нам: је ли право давати данак ћесару, или није 2 Али Христос одмах равумеде њихово лукавство п рече им: Што ме искушавате лицемери 7. Покажите ми један златник. И они му дадоше златан новац. Онда их он упита. Чија је ово влика на златникуг А они рекоше „ћесарова“. Тада им он рече: да дајете ћесару што је ћБесарово, а Богу оно што је Божје. Кад су то чули, они се зачу дише и оставише га“.

Док се после овог јеванђеља хорило по цркви. „Слава теби, Господе, слава теби“ дотле је Мрдеша Богавчић шапутао своме земљаку.