Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

___-— Нико, светла круно, — рече касапски прото» мајстор. — Што год емо до синоћ заклали, све је Eyпио велеможни господин кефалија, да угости сво Скопљанце.

И опет крену сјајни краљев кортеж даље.

Са трибина пред црквом св. Спаса, дочека га урнебесно „,„Ктвео“ и ,дЗито.

— Бадава — рече Синиша — види се да је Вес стијаритис прави - Византинац! Молим те, браца, погледај како је окитио све куће цвећем и зелени“ лом, шареницама и другим тканинама. Погле десно и лево оне високе мотке, на којима се лепршају заставе. =

— Па какве су му оне зелене вратнице е ове и с оне стране Вардара2 упита Младен.

— Вестијаритис је овде рођен, али као син велике и старе архонтске куће, он је много путовао. Отуда он зна ове византијске и франачке обичаје да о ванредним свечаностима овити улице. А већ оне-вратнице на оба: краја новога вардарског места подигао је ке само за свечани улазак моје краљице, него и ва (свештање моста, јер ће се он тек јутрос предати саобраћају !

— Зар је тај мост сада тек довршен 2 — ушета Шубић.

— Једва смо стигли пре три дана да опробамо колики терет могу његови камени еводови издржати. Тврђи је од најјачега града. Тај ће трајати пл лраунудима наших праунука !

У то краљ са свитом стиже пред сам мест, који се поносито савијао“ преко велике реке, али не удари преко тога моста, него окрете десно низ десну обалу Вардара, где је још стајао стари дрвени мост, преко кога пређе ходом.

— Знаш — рече Душан своме зету— Хоћу да оставми да нас моја Јелена прва преведе преко новога моста. —

Кад пређоше на леву обалу реке угледаше велику трибину, такође раскошно окићену заставама,

261