Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ
која влушају своје гавталдусе као што моји Алемапи врше сваку заповост Палманову. Погледај ону људину пред братством обућара. Исти Вукашин пред војском! —
— Здраво Рајко! — викну Душан. = Од Бога ти здравље Господару — одговори протомајстор обућара као запста стрела. — И сретно ти било да Бог да! - : : Хвала Рајко — насмеја се Душан — али се
честитања не примају на улици. Дођи ми с братством горе у дворе да ручамо и да видиш моју младу.
— Братства су одредрпла само нас, гасталдусе л протомајсторе да дођемо у њихово име горе на ручак M Ha честитање.
Краљ подиже десну руку у вис, те и они ње гова свита зауставише своје коње.
— А што, Рајко Зар велики ставилац није позвао и сва ваша братства 2
— Позвао је он све — одговара протомајстор — али братства нађоше да није право да Милош Војиновић за младости и лепоте своје, још пре Пт заласка сунца, скаче у Вардар.
Ене ! А што би се то овакав јунак давио у Вар-
дару као каква жена 2 |___- Што би му сва братства појела за ручак све што је он спремио да угости твоје сватове за три дана Васкрса !
Грохотом се насемејаше и Краљ и његова свита, а Рајко само показа Душану руком преко града.
— Видиш ли, Господару, онај силан дим, који се дтоже иза града 7г Онамо пече кефалија читаве волове, овце л јагањце, а његове слуге изваљују из виница силну бурад! Не брини ти, светла крупно! На твојој свадби неће нико остати ни гладан ни жедан !
Краљ са свитом пође даље, док у шпалиру једне улице не угледа и сво спокске максларс, па опет заустави коња.
= Ако ће. данас Скопљанцима продавати месо, кад сте пи ви еви изашли 2
269