Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

која влушају своје гавталдусе као што моји Алемапи врше сваку заповост Палманову. Погледај ону људину пред братством обућара. Исти Вукашин пред војском! —

— Здраво Рајко! — викну Душан. = Од Бога ти здравље Господару — одговори протомајстор обућара као запста стрела. — И сретно ти било да Бог да! - : : Хвала Рајко — насмеја се Душан — али се

честитања не примају на улици. Дођи ми с братством горе у дворе да ручамо и да видиш моју младу.

— Братства су одредрпла само нас, гасталдусе л протомајсторе да дођемо у њихово име горе на ручак M Ha честитање.

Краљ подиже десну руку у вис, те и они ње гова свита зауставише своје коње.

— А што, Рајко Зар велики ставилац није позвао и сва ваша братства 2

— Позвао је он све — одговара протомајстор — али братства нађоше да није право да Милош Војиновић за младости и лепоте своје, још пре Пт заласка сунца, скаче у Вардар.

Ене ! А што би се то овакав јунак давио у Вар-

дару као каква жена 2 |___- Што би му сва братства појела за ручак све што је он спремио да угости твоје сватове за три дана Васкрса !

Грохотом се насемејаше и Краљ и његова свита, а Рајко само показа Душану руком преко града.

— Видиш ли, Господару, онај силан дим, који се дтоже иза града 7г Онамо пече кефалија читаве волове, овце л јагањце, а његове слуге изваљују из виница силну бурад! Не брини ти, светла крупно! На твојој свадби неће нико остати ни гладан ни жедан !

Краљ са свитом пође даље, док у шпалиру једне улице не угледа и сво спокске максларс, па опет заустави коња.

= Ако ће. данас Скопљанцима продавати месо, кад сте пи ви еви изашли 2

269