Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ
.
— Ви ћете ува ме! Докле брат и зет заувсше своја места поред краДушан се уздиже у стременима п окретесе да види јесу ли сви појахали 2 5 ј
— Погле Младене како се једни крсте пре него што ће узјахати, а како други вуку коња до каквог камена за узјахивањео.
— Неће шкодити што се крсте — рече Младен — добар хришћанин ваља сваки посао да почиње са тим побожним знаком, а они што се пењу на коње ва невољу им је. |
— Тако je. Uyjcm ага | Молим те уреди мало и ову говподску сватњу, да не идемо кров гред као разбијена војска.
— По четворица у врсту! — командова кепотан гарде п стаде облетати око велмужа и властеле доких је „постројио“ и Краљеву сатњу, па онда у галопу врати се њеном челу и рапортова :
— Готово је светла круно !
Једва једном — рече Душан — ЛПуштај Георга напред, а Хајнрих са својом сатом нека јаше за нама !
И сјајни краљевски кортеж крену из дворишта, најпре ходом и пажљиво ссрпснтинема низа брог, на коме је био краљевски замак, до првих градских кућа, па онда крупним кавом кров варошко улице.
— Чисто не могу да повнам улице — говораше Младен. — Јуче вам једва провео моје сватове кров онај кркљанац, а погле сада кокав је ред по улицема ! И ако нису широке, и ако је у њима сва она јуче. рашња светина, која се није начичкала по прозорима, алтанима и спољашњим ходницима појединих куће, опет је по средини сваке улице толико слободно да и највећа литија може њоме проћи !
— Да! Мудра је грчка главица мој кефалија
скопски — рече краљ задовољно отпоздрављајући деено и лево светину, која га је поздрављала гласним велицањем. — Он је то море људи поделио у веће и
мање рске поред кућа, а да се пе би излиле и по среди“ нама улида, подигао им је бране од равних братстава,
259