Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

За тим Душан стаде шетати по трибини разговарајући се појединим великашима. своје државе.

За свакога је имао по коју љубавну реч док но дође до војводс-крајишника Момчила.

Кад је њега угледао краљ се намршти, па гледајући строго у војводу стаде лупкати мачем о даске којим беше патосана трибина, и гласно говорити:

— Слушај ме добро Момчило! Када те је свети родитељ краљевства ми поставио за војводу на тромеђи између наших земаља, Бугарске и Византије, слушао сам да си ти опак човек и насилник, и да си око себе, окупио светске пробисвсте од зла ода и од горе мајке, и да е њима чиниш многа зла у повереној ти области, па чак и по суседним земљама, али ја у све то нисам веровао. Напротив, када тиланс но дође ни на сабор у Сврчину, ни на моје крунисање, ја сам свима говорио, да ти чуваш стражу на крајини. За ово годину дана не само чујем, него и добијам носумњива поличја, да ти са твојим татима и гусарима крадеш и јавно отимаш краве, овце, козс, свињо па чак и пилиће и кошнице. Трговци ми се жале, да им отимали товарно коње вајодно са товарима робе. Становници твоје области жале ми се даље да твоји људи не само отимљу вино, жито, хаљине и женске оботце, нето и да ноћу нападају на куће, бију и убијају људе беса казне. Је ли то истина:

Момчило беше блед као мртвад

— Светла... круно... То су клевете мојих испријатеља... -

Добро. То ћемо видети. Први дан по прав ницима да си у твоме градићу да дочскаш мога судију, који ће испитати и саслушати све људе, који се на те жале и сваку твоју одбрану. Ако буде истина, макар само крађа, платићош седам пута онолико, колико си људе оштетио. Ако ли се декажу и насиља и чак убијства, онда ћу ти другаче судити !.

Сва властела, која је присуствовала овако нео“ чекиваној сцени, на овако необичном месту Oomo 82 немела од чуда. Сви се људи који со затскоше око

263