Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

„приклоните главе пред Господом“, сви у цркви сагнуше своје главе, а хор отпева „Теби Господе“.

Сада архиепископ опет окрете очи небу и рече:

„Теби, јединоме цару свију људи, клања се с нама наш благоверни краљ, коме си ти поверио земаљску управу, и молимо ти се, владико свију нас, сачувај нашег краља Стевана под кровом твојим, ојачај његову владавину, да свагда ради само оно што је теби угодно, учини да за његових дана сијне правда п да се умножи мир, да под његовом владавином мпрно поживимо без икаквих бура, часно и поштено, јер ти си цар света и спаситељ наших тела и наших душа, па зато славимо тебе Оца и Сина и светога Духа, и сада и за све векове“.

Док је на ово хор отпевао „Амин“, Данило даде знак да се донесе краљевска круна. Велики логотет Рајко узе круну из Вукашинових руку па је предаде поглавару цркве.

Данило П благослови круну пл предаде је Душану, и овај је метну сам себи на главу.

Сада се архиепископ окрете крунисаном краљу и рече:

„Благоверни и христољубиви господару све српеке земље и поморске! Овај видљиви и вештанствени украс твоје главе, очити је знак да тебе, главара српске п поморске земље венчава невидљиво цар Славе Христое, својим божанским благословом, утврђујући ти врховну власт над својим људима“

Сада приступише жупан Алтоман и велики слуга Драгослав и предадоше Митрополиту скиптар и државим шар. Он их благослови и предаде Душану говорећи му:

„O Богом венчани, и Богом даровани, п Богом преукрашени, благоверни и христољубиви краљу, све српске земље и поморске! прими скиптар и државни шар, ове видљиве знаке краљевског ти достојанства, ради владања народом, који ти је РО поверио, за свако жељено добро и напредак његов“

Сада грмну дубоки бас лан