Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— То је добро — мудроваше Угљеша — јер ће сви ови девојчурци бити одавно удате жене, док се Краљ сети да п нас двојицу ожени.

Лазар се само намршти па гледа преда се.

У“то се расклопише врата из Краљеве собе, из које изађоше дубровачки посланици Куњ Вуказговић, Жуњ жЖурговићи Николица Мартину шевић, којл се одмах упутише у писарницу Великог Логотета. |

Лазар уђе одмах у Краљеву кљет а Угљеша виде како се Милица брзо враћа са Николом Бућом водећи га у краљичино одељење.

— Сигурно госпођи Краљици понестало новаца помисли Угљеша, јер он није могао да замисли никакав други разлог за ово позивање „страшнога Ђуће у краљичине кљети. |

До душе ни сам Бућа није могао да погоди за што га краљица зове, јер кад год јој је што требало, она је сама ко њему долазила у ризницу. |

Краљица устаде када га је видела, изађе му ноколико корака у сретање.

— Опрости , драги наш Бућо, ако сам те узнемирила у послу, али ја сам Милици казала да нам дођеш само око ниси у великом послу. i i

— Тако ми је m казала дична ћерка кнеза Богдана, — и Бућа целива руку коју му је Краљица пружила па како сам отаљао све што је хитно било, радо сам по“ хитао пред твоје лице. Шта заповедаш, светла круно 7

— Немамо ми ништа теби да заповедамо, вељи то-

сподине, него само да молимо — рече Краљица и посади Бућу поред себе. — Зачудићеш се шта имамо данас да те

молимо. Од како сам почела управљати краљевеком нем кућом, и прегледати сите рачуне нашега одличног ве · ликога ставилца, све пише осећамо да не познајемо добро замршену новчану слвтему богодаце нам државе нити, можемо лако да се разумемо у разним мерама појединих земаљских производа, а без тора внања пе може се бити добра домаћица ни у мањој вадруви, а камо ли у вели“ пој краљевској кући. Одавио се канимо да те вамолимо

281