Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

јер joe oma сваки час улазила у собу свога мужа, а опа п не пита ума ли кога код Краља, него сама полако отшкрину врата, завпри у себу, па кад се уверила да је Краљ сам, она нечујно отвори врата и на прстима уђе унутра. -

Душан се боше тако вадубио у читање некакве повеље коју је псетепено одвијао, да није ни опазио кад Јелена обиђе око његове столице па му заклопи очи својем рукама. — :

— Погоди ко је — рече Јелена

— То није тешко — рече Душан емешећи се. — Тако меке ручице нема нико на моме двору од како се Душипа удала, до моје вите: Јеле.

— Погодио си мој Намрштенко — рече Јелена смејући се пи притисну му ивдашни пољубац на уста — Ево ти награда за сто.

— Зар си само за то дошла 2

— Па зажелела сам те се. Од кад себе нлемо со випОИ 15: а

— Како од кад себе 2 Па од јутрос си ме још два пут прекидала у послу.

— Овај је посао важнији од свију државних повлова, знаш > — рече Јелена па га опст пољуби.

— Ко то тако говори Зар моја мудра краљица, зар меј други велики Логотет2 Кад сам те просио ја сам мислило да ти, од силне мудрости, нећеш ви умети да пољубиш, а гледај сада, шта се учини од мудрога поклисађра. | |

— Онда сем ја била јадна девојка коју дотле не бсте обасјао ни један топли зрачак среће, онда нисам пи знала ва друге пољупце него за очине и братске, онда сам могла с тобом да разговарам као закопчани поклисар бугерскога цара, а сада ме греје моје сунде српско, сада . ме мој Душко научио да има и других, много елађих пољубаца ев' оваквих и оваквих.

И Јелена стаде љубити свога мужа тако да овај није могао да дише слободно. |

— Доста, душо, доста влато моје. Буди опет храљица, кира Јелена, седи лепо поред мене да ми помогнеш

285