Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

у једном важном- питању, због кога сам ин онако хтео _ па те зовем. - = ;

— А што ме ниси звао Автократоре ружни, страшило људског За то што ме ниси звао, негоси чекао да ја мерам да погавим женски стид, па да ти сема дођем, мораш бити кажњен — пи Јелена га опет силно пољуби тако да су чак Душана, онакву људину, заболела уста.

=— Па докле ће трајати ови нашш медени месеци

кира Јеленог — упита Душан бајаги срдито. — Трајаће, високо ти краљевство, док смо год нас двоје живи. 574

— Лепо, Бога ми, онда ја могу обесити о клин све моје краљевске послове >..: OR

— Немој да гунђаш Немрштенко. Ево сем мирна као бубица. Нећу те више пољубити док за то сам не вамолиш, па и онда Бог зна да ли ћу ти молбу пепунити кад си тако ружан. — Па онда се млада Душанова уовбиши и са свим другачијим гласом рече: — Деде, казуј, какво је то питање у коме хоћеш да чујеш и моје мишљење 2

— Прочитај најпре ову моју повељу.

— Да видимо — рсче Краљица па најпре погледа. на датум. — Џа то је твоја повеља о продаји Дубровнику полуострва Пелешца и Стона, коју сп ти потписао још 22. Јануара лањске године у Пологу. Ја ту повељу внем.

— Ниси је добро вапамтилта. Немам ја обичај продавати ни најмање парче моје државе. Ја сам Стон уступио натрајнуупотребу Дубровнику јер се гушпо у својим зидинама без земље, али га нибам продао...

— А оних осам хиљада перпера што ти тада платише Дубровчани, зор је оно била само закупна цена >

— Оно је био поклон, који ми-је онда добро дошао кад сам поручивао онолико орузје и оклопе за моју војеку, али то није била продајна дена ва Стон и ва Пелешац. Читај пажљиво на ћеш видети.

Јелена стаде читати:

— ,„„Срдачна љубав и верност дубровачке властеле". Равуме ее није шала 8000 перпера ,,Испунисмо молбу,

280