Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

коју су нам поднели ду бровачки посланици Павле Мар» тинушевић, Климета Гочетић и Никола Лукаревић и ладох им са милошћу пл утврђењем Рат Стонеки са свима међама и људима и дадох им власт да зидају на Пре. влаци, и на другом месту где буду хтели и још им при. ладох од Превлаке ускрај мора до дубровачке међе и селишта која су туда била, и Шоврећницу, како је оптиче Неретва до мора. И то све даје им краљевство ми у баштину, њима и њиховој деци п унучадима, а општина Дубровачка да ми даје за то по 500 перпера венетичких годишње као доходак краљевства ми од тога места, како мени тако и свима, којима после меко Бег изволи дати да господују српским краљевством и да шаљу краљевству ми тих пет стотина перпера сваке године на велики дан = као и други доходак који узима

краљсветво MII OJI 15 бровиика, a ако не плате на рок.

да плате двојину“

— Као што вадиш — прекиде Душан читање своје жене — ја то парченце моје земље нисам продао него сам га дао Дубровнику под закуп на неодређено време, дотле, док општина буде уредно плаћала закун и док ја и моји наследници будемо задовољни 6 њом, али као што сваком другом великом и малом властелину нашем можемо у свако доба одузети оно што емо му у баштину дали н. пр. ако нам постане нсвера, тако ја могу одузети Дубровнику Стон и Пелешац...

— Зар нам је Дубровник постао, иевера У — упита

Јелена зачуђсно.

— То није, али је почео да ради ствари, које су ме расрдиле. „Док.су ми људи, који добро знају шта све раде Анжуји, Грци пи Млечићи у приморју пунили главу како Дубровник неће бити у стању да брани ту моју земљицу, коју сам му дао да употребу, дотле II сам обртао тлаве, јер бил у случају какво опасности за Стон и Пелешац моја војска притекла у помоћ Дубровнику, али од како су Дубровчани почели да православне Србе преводе у католичку јерес, ја сам се ма

* Васкре,

ко 5 =