Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

њих озбиљно расрдио. Сем тога дали су ми један нсв разлог за срџбу. Дубровник је почео да прима и да насељава свакога бунтовника и незадовољника, који бежи ив богодане ми државе. То ја већу да трпим, и ја нисам крио моју намеру да одузмем Дубровнику оно што сам му дао мојом дањском повељом. Како у нашој држави има много примораца п Дубровчана трговаца, ови су веуплашили да не изгубе своје повла-

стице трговачке, ако се ја овбиљно завадим с Дубров-

ником, те су онл похитали да известе кнеза п оба већа о опасности која одовуд прети Дубровнику, и опћина је одмах отправила ново покливарство мени, које је јутрос стигло...

= Ег Ја их још не видех.

= Видећеш их данас на ручку. Поклисари су чим су стигли молили да их примим још пре, него што им наш велики ставилац одреди станове. Ја сем их јутрос примио. Чим уђоше падоше на колена и стадоше ме преклињати, да им не одузимам, што сам им дао лањском повељом. Уједно су у пме кнеза п оба

већа обећали пристати на све нове услове, које бих.

ја желео, да им поставим, само да им потврдим лањеку повељу. Ја сам их послао великом логотету. Јанићије добро зна, како је млелим о тој ствари, нека се он погађа в њима... :

— Добро те их ниси послао Бући — убаци краљица. – -

— А што

— Па внаш, ако је истина што зли јевици говоре по Оврчину, Бућа би их добро опељешио за сваку уступку од твоје стране... р

— Енер — пасмеја се Душан грохотом — зар сп чак пи ти чула шта палацају зли језици Бе 00] ми ве, душе, Бућа је чисто влато, за-које рђа не пријаља. Ако је циција, ако се дуго цењка е Латинима, ако их баш ло који пут и „опељешт' то је за нашу ризницу, а пије ва његов шшаг. У осталом у овом питању ја не мислим тражити нових новаца, моја је војна спрсма прилично ротова- да то

288