Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Који би део војске — прихвати Јелена — можда _у борби са Византијом претегнуо п осигурао теби победу. Дубровник је једини који има животни интерес да не буде рата између Босне и Србије, јер у томе рату пропада многа трговина од које Дубровник живи. За то ја мислим да баш сада, у очи твога похода против Грка треба да себи оспгураш пријатељство Дубровника, да ти он јемчи за мир с босанске стране.

— И то је тачно — рече Душан — али опет за то ја не смем допустити да Дубровник католичи православне Србе, нити да прихвата и насељава бегунце из моје државе. |

— Врло добро. Обнови им лањску повељу али под извесним условима. :

Под“ којима >

— Па прво да ти морају пздавати свакога бегунца пли изсељеника из Србије; друго да не длрају у православље становника Стона, и треће да не могу са Стоном и Превлаком располагати као са својом сопственошћу. Нека се јасније види да је то само закуп.

— Чекај — рече Душан смешећи се — да запишем твоје мишљење.

Док је Душан бележио, расклопише се врата, пропустише Великог Логотета, па се опет склопише нечујно. |

Јанићије се није ни мало изненадио када је видео л краљиду поред краља, јер је она често учествовала не само у његовим савотовањима с краљем, него п у саОсседовању краљсвом са великим дворским већем.

— А — рече Душан свршивши своју белешку. Ти ви Јанићије. 2 Сптурно сл се споразумео с поклисарима Дубровачким 2 Да видимо. Ја сам баш сад саслу“ шао и мишљење наше кира Јелене. ве“ == Ја могу само жалити — рече Вел. Логотет што то мишљење високог јој краљевства нисам п ја чуо пре него што сам сес Дубровничанима споразумсо како да гласи пова повеља Дубровнику, јер би ова засигурно опла боља нето што сам је овако спремио ,,,

290

—