Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Скремнеет — рече Краљица — дичи свакога чо» века, а камо ли тако великог господина као што је Вел. Логотет краљевства нам, али ја мислим да ни у томе не треба претериватт. | |

= Добро — рече Душан смешећи се — доста је било обостране љубазности. Читај Јанићије да видимо како ви накитио ситну књигу. | |

Јанићије стаде читати: |

„Пише краљевство ми да јесвакоме знано, како се беше краљевство ми поросрчило на властелу дубровачку због сетонекога Рата, и они, видевши српбу краљеветва ми, послаше властеле ЖКуња Вукасовића, Жуња жЖурговића и Николицу Мартинушевића у поклисарство краљевству ми, и приђоше и пристадоше на све што је хтело краљевство ми, и обећаше праву службу краљеветву ми, и за то им учиних милост, и потврдих им Стонски ред“ како га им је дало краљевство ми, тако да га држе без сваке забаве +“ слободно на псти -начин како им је записало краљевство ми у пређашњој повељи“.

= Шта кажеш — вачуди се Душан — зар бе8 икаквих нових условаг Па на ког су ђавола пристали дубровачки поклисари 2

— Наши су услови — рече В. Логотет — прилично горак залогај за Дубровник, па сам сматрао за потребно да им га најпре засладим са неколико речи од стране високог ти краљевства, како од сада не може бити пикакве сваде “"“ између Српскога Краља и Дубровника него прави пријатељски живот каков је ипређе био. Тек иза тога велим како су дубровачки посланици при“ стали на ове услове:

„|. Дубровчани да не примају ни једнога човека па краљеветва ми, сем оних људи који ву се застали у Стону и у Рату, љих само да држе по милости краљев-

% У оригиналу овако стоји сигурно омашком у место

у 72 ан : +“ Ометње. |

*** (pale,

201