Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

—_ За ово те обећање морам гољубити, Душко, па макар се ти отимао — рече Јелена чим остаде па само с мужем.

Иетога дана после обеда, када се пресрећни дубровачки поклисари опростише од краља и краљице, и када се сви краљеви гости разиђоше, Душан и Јелена одоше у краљичино одељење, јер је Јелена желела да јој муж прича о Византији.

— Ти знаш шта је било у Пе а 1202-те године 2 — поче Душан своје, како би се данас рекло, предавање. |

— Па већ толико знам — љутну се као мало краљида. Те ву године латински крстонсеци, који су бајаги кренули да ослободе Христов гроб од неверника, нашли да је за њих много корисније, да на превару отму од Грка Цариград, и да у њему оснују своје латинско царство.

— Тако је — настави Душан — а сад слушај шта је даље било. Тодор Ласкарис и његов зет Јован Ватацие створише у граду Никеји силан отпор противу латинске вајеаде, истераше франачке војске пз Мале Авијс, заксрачише на ново на византијску земљу у Европи, повратише земље које међутим беху Бугари приграбили, то ће рећи извесне делове Тракије и Македоније. — То је било 1246-те године — рече Јелена— Ту су годину добро запамтили наши стари у Бугарској.

— За тим је византијским пословима управљао син Јована Ватациса под именом Тодора 1. Он је не само очувао повраћене делове Тракије и Македоније, него византијски посед раширио и на рачун епирекога доспотетва. Најзад пође ва руком Михаилу Пале ологу да сруши латинско и да васпсстави византијско царство у Цариграду и да за врсме његове владавине од 28. године, од 1259. до 1282. поврати своме царству