Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

којој се ја напоредо с децом п с девојкама краљевске нам куће учим, да си н. пр. мало час дошао к нама, када нам је Никола Бућа тумачио мере л новац, ти би тек онда знао каква сам ја незналица, па ми не би говорио такве посластице, него би ме многом чему научио ....

7“ — Е2 — насмеја се Душан. — дар си већ и Бућу упрегла у наставнике твоје школе 2 — па предаде потппване повеље своме Логотету.

— Ја не знам — рече овај — чему бих ја могао поучити високо ти краљевство 2

= Па ето, примера ради. Мој муж и Господар спрема. се да ратује са византијском империјом. Ја ништа не знам о стању у коме се данас налази та некада силна царевина, не знам ни главне догађаје после латикеке најевде л латинског царства, ни главне људе који управљају међусобницама које раздиру Византију, не знам ни главне војводе са KOjmMa ће се наша војска борити, и када би наш Вел. Логотет хтео да се смилује на мене незналицу и да ме поучи... a

— У свако доба — поче Јанићије, али га Душан прекиде окренувши се својој жени. | 7“ — Тиви у стању, душо моја, одвући чак и великог Логотета за наставника историје византијске у твоју школу. Алп треба да знаш прво: да Јанићије нема ни толико времена да се сит наслава, а друго: да баш то парче византијске историје, које тебе занима, није нл мало подесно за твоју школу. О друге стране морам привнати да краљица све српске земље и поморске, а ако Бог да пи многе грчке земље треба да вна ту леторију. И за то, ако ти оставиш на миру нашег Вел. Логотета, који је и онако претрпан песлом, ја ћу ти сам, колико данас пселе ручка, испричати колико ја знам из мога бављења у Цариграду и из књига.

Краљица се том обећању толико обрадовала да у мал није пред Јанићијем загрлила свога мужа. Срећом из дворишта затрешташе трубе Великог Ставилца, који је ввао „на воду“ те Јанићије покупи своје пергаменте и оде.

204 зада