Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

За време „причаснога“ стадоше простирати некакав златоткани простирач од краљевог престола до двери, а од ових до свете трпезе у олтару простираху црквене тканине, оне од којих се кроје одежде. |

Кад се отворише „царске двери“ епископи рашки и призренски са свештеницима дођоше пред краља, и рашки светитељ рече: ј

„Благоверни краљу и господару наш! Приближи се време за приопштење високог ти краљевства светим Божјим тајнама. Тога ради нека благоволи високо ти краљевство поћи царским дверима ове свете цркве“.

Душан отпаса мач па га предаде Вукашину. Носиоци краљевских знакова пођоше напред. Душан за њима у порфири (багреници), од које су екуте носили рашки и призренски еплекопи. | - _ Тосиоци краљевских знакова зауставише се пред олтаром, десно и лево од царских двери, а Митрополит уведе краља у олтар. Епископ скопљански стаде читати молитву пред причешће и то реч по реч, јер је Душан сваку реч понављао.

Сад архпепископ причести краља и то онако како се само свештеници причешћују, васебно телом, а засебно крвљу Христовом.

Док је Душан у олтару примао с антидора „те плоту“ (вино разблажено топлом водом) од епископа топличког, п док је прао руке, при чему га је служио липљански свети, и док је краљ говорио за моравичким епископом молитву после причешћа, дотле она два при“ кривена богумила у дну цркве не могоше заувдати своје прљаве јеретичке језике, него палацаху као отров не гује:

— Сва та њихова тако звана света тајна — рече Димитрије Сума своме другу на ухо — не претвори оно парче хлеба у тело Христово, а још мање може претво“ рити оно кисело вино из сврчинских винограда у крз Христову !

— Па то је још срећа — прихвати Мрдеша Богавчић тако исто — јер када би ови православни попови били у стању да као какви мађионици одиста направе 19

а