Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

нице и ако је добро знао да је то човек нискор порскла и тамно прошлости. Желећи да придобије ва се Спргијана због његових великих способности, Кантакузин -га је ослободио тамнице, п рачунао је на његову благодарност за то. Пошто је тадашњи патријарх цариградски био отворено стао на страну Кантакузинових противника то га је велики Домсетикус просто вбацио са тог највећег дрквеног достојанства, и поставио је за патријарка једног обичног свештеника, неког Јована Апријског, који је за то постао послушно сруђе у рукама Кантакузвиновим. Овај је добро предвиђао чему води распуштени живот младога дара. Већ 1230. Андроник ПТ био је готово на смрти. Кантакузин је преко своје матсре Теодоре успео да цар у својој последњој вољи остави престо својој жени, царици Ани (Савојској) и њеноме детету, са којим још беше трудна, а њега Кантакузина да одреди за Намссника, савладара. (Сенатори и сви великодостојници царства одмах се заклеше на верност Ани и Кантакузину. Овај је мајку цареву, царицу Кеснију одмах удалио од сваке власти, пославши је у Солун. Да би на њу могао боље пазити Кантакузин је поставио Сиргијана за стратига у западној половини империје. Деспота Константина дао је затворити у једну кулу, а пустио је глас да се деспот — удавио. реко управника цариградског Синадена успева Кантакузин наговорити старог Андроника да ее и писмено одрече престола и да пређе у монашество, у коме је на скоро за тим и умро. Међутим Андроник Ш. пи ако је бло на смрти, није умро. Чудотворна водица ив богородичиног извора повратила му је здравље. Цару се није много што-шта допадало од онога што је Кантакувин урадио ва врсме његове тешке болести. да то цар пре свега ослобађа тамнице деспота Константина, али то овоме није више помогло. Кантакузин беше већ успео да се и деспот вакалуђери и пред дара није више изашао деспот, перо болесни јеромолах Калист, који је па скоро за тим умро. Прво разочарење које је Кантакувин доживео, беше да ве преварио у Спрглјану. Овај, постављен пре три године ва војног заповедцика

900